A Nativity Message from the Parish Priest

Dear brothers and sisters, dear parishioners, faithful people of God,

"God became man so that man might become god!"

St. Athanasius the Great

With these words, as succinctly as possible, St. Athanasius the Great explains the mystery of the incarnation of God the Word – the mystery of Christ's coming among us. God the Father, at the very beginning of history, created the world so that the world might unite with Him and thereby fulfill the purpose of its existence. The only task of the first-created humans, Adam and Eve, was theosis, which is achieved through union and communion with God Himself. However, man used his freedom in a different way and led the world away from communion with God because he did not offer it to God as a gift. Hence, suffering, sorrow, pain, death...

We return kindness with gifts. There are many gifts we exchange these days during the celebration of Christ’s Nativity. Parents give gifts to children, children return love to their parents, friends meet and give gifts to one another. We exchange gifts simply because we are grateful for each other’s existence!

Let us note: the most important gift to the world was announced long ago, in the Old Testament, by the prophet Isaiah, who says: "For unto us a Child is born, unto us a Son is given; and the government will be upon His shoulder. And His name will be called Wonderful, Counselor, Mighty God, Everlasting Father, Prince of Peace." (Isaiah 9:6)

Beyond everything else He has given us, the Father also gives us His Son! This most precious Gift was recognized throughout the then-known world, so the wise men came from afar bringing the best they had: gold, frankincense, and myrrh! St. Bishop Nicholai, explaining these gifts of the wise men, says: "The East received the Truth from that same Messiah through His servants, His prophets, and chosen ones. They received from Him, and thus brought gifts to Him. They received gifts from Him and returned gifts to Him. In the form of gold, they return the Truth to Him, twice scented with the gracious prayer, under the form of frankincense and myrrh. For the truth that is not accompanied by the fragrance of prayer quickly proves itself to be a lie with its foul odor."

My beloved, we are also blessed as members of an ancient tradition and the Serbian people to have received the Truth! That Truth is carefully preserved in the Church of God. Here and now, in our midst, we have the opportunity to continuously offer it the fragrance of prayer! We have received it as a gift, and we must treat it with the dignity it deserves. It would be far too bold for me to offer you any other call than to join in the invitation of St. Bishop Nicholai to fill the space in which we live and move with prayer. Let us offer prayer to God continuously so that He may receive it as a "spiritual fragrance and send us the grace of the Holy Spirit" (from the Liturgy of St. John Chrysostom). This is what we are reminded of every time we gather for the Liturgy, as we repeatedly proclaim: Let us commit ourselves and one another and our whole life to Christ our God! If the fragrance of prayer disappears, everything around us will take on another, foul odor, as St. Bishop Nicholai says.

May the newborn Christ Child teach us, enlighten us, and guide us to know what we ought to do. Therefore, let us receive Him with open hearts and listen to His words – words of Life, words of theosis!

God’s Peace – Christ is born!

Indeed He is Born!

Your intercessor before the cradle of the Christ Child in Bethlehem,

Vladislav

Presbyter of Naples

+ + + + +

Драга браћо и сестре, драги парохијани, верни народе Божји,

”Бог је постао човек да би човек постао бог!”

Св. Атанасије Велики

Овим речима, најкраће могуће, Св. Атанасије Велики објашњава тајну очовечења Бога Речи – тајну доласка Христовог међу нас. Бог Отац је на самом почетку историје створио свет да би се свет сјединио са Њим и на тај начин испунио циљ свог постојања. Једини задатак првосазданих људи, Адама и Еве, било је обожење које се стиче сједињењем и заједничарењем са самим Богом. Међутим, човек је своју слободу искористио на другачији начин и извео свет из заједнице са Богом јер га није принео Богу на дар. Отуда патња, туга, страдање, смрт…

Доброчинитељима узраћамо даривањем. Мноштво је дарова које размењујемо ових дана током прославе Рођења Христовог. Родитељи дарују децу, деца узвраћају љубављу родитељима, пријатељи се сусрећу и дарују. Размењујемо дарове само зато што смо захвални што постојимо једни за друге!

Приметимо: најважнији дар свету је најављен још давно, у Старом Завету, од пророка Исаије који каже: ”Јер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, саветник, Бог силни, отац вечни, кнез мирни.” (Исаија 9, 6) Поред свега што нам је дао, Отац нам даје и Сина свога! Овај најдрагоценији Дар је препознат широм ондашњег света те издалека долазе мудраци приносећи оно најбоље што су имали: злато, тамјан и смирну! Св. Владика Николај, објашњавајући ове дарове мудраца, каже: ”Добио је Исток Истину од тог истог Месије кроз Његове слуге, Његове пророке и изабранике. Од Његовог је узео дакле, и Њему је на дар донео. Од Њега је примио дарове, и Њему враћа дарове. Под видом злата враћа Му истину, двапут намирисану благодатном молитвом, под видом тамјана и измирне. Јер истина коју не прати мирис молитве, брзо се покаже као лаж са својим злим мирисом.”

Драги моји, и ми смо благословени као припадници древне традиције и српског народа да смо примили Истину! Та Истина се брижљиво чува у Цркви Божјој. Ево сада и овде, у нашој средини имамо прилику да је непрестано кадимо мирисом молитве! Примили смо је као дар те се достојно томе морамо и односити према њој. Било би превише дрско када бих ја имао какав други позив да вам упутим до да се придружим позиву Св. Владике Николаја да молитвом кадимо простор у коме живимо и у коме се крећемо. Приносимо молитву Богу на дар непрестано да би је примио као ”миомирис духовни и послао нам благодат Пресветога Духа” (из Литургије Св. Јована Златоуста). На ово се подсећамо сваки пут када се саберемо у Литургији и више пута поновимо: сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо! Изостане ли мирис молитве, све око нас ће попримити нек други, зли мирис, како рече Св. Владика.

Нека би нас новорођени Богомладенац Христос поучио, умудрио и просветлио шта нам ваља чинити. Зато га примимо отвореног срца и слушајмо Речи Његове, речи Живота, речи обожења!

Мир Божји – Христос се роди!

Ваистину се роди!

Ваш молитвеник пред колевком витлејемског Богодетета,

Владислав

презвитер нејплски